Кулин бан (Kulin ban) - Official web site

hjkjhkjhkjhkjkh

Током средњовјековне државе Босне, војска је ратовала често, како у одбрани Босне, тако и у освајању нових територија, као и помоћи братским владарима. Босански витезови су били прекаљени борци који су своје витешко искуство стицали на бојним пољима, за разлику од већине осталих европских витезова који су то стицали ''увјежбавањем''. Босански витезови су на витешким турнирима били прави страх и трепет. Били су велики понос читаве Босне. Један пољски љетописац описује учешће босански витезова на турниру који је 1412. године приредио краљ Угарске. На њему се нашло 1500 витезова са 3000 штитоноша из 12 земаља. Овај пољски љетописац описује босанске витезове као окретне, неустрашиве и вичне сваком оружју и каже да им међу толиким витезовима није било равних.

(Joanni Dlugosi, Historiae Poloniae,lib II, Karakow 1878., str.327-328).

Босански владари су пак били ти који су стајали на челу босанске војске током њених бројних ратова. За вријеме Кулина бана, током рата између Византије и Босне, забиљежен је случај када се сам бан Кулин огледао у двобоју са Византијским војсковођом, испред обје војске. Византијски хроничари за бана Кулина кажу да је растом био прави див. Током борбе ударио је свога противника тако снажно по лицу да му је визир кациге допола се усјекао у месо.

Опрема босанских витезова се састојала од панцирне кошуље, кациге на којој је понекад била перјаница, штита, мача, буздована, копља и ножа, а и коњска опрема је била веома раскошна. Сваки витез је имао једног или више штитоноша, који су се бринули за његову војну опрему.

Ковачи који су израђивали наоружање постају познати широм Европе, највише ради ''босанског мача'', који је био таквог квалитета да га је преузела готово читава Европа. Такођер постојала је посебна врста штита, оклопа и сл.

Босанска војска није била плаченићка, као што је то био случај у већини осталих европских земаља. Њену окосницу су чинили бански одреди, који су чинили сталну војску.

Захваљујући управо опремљености и изузетном војничком умијећу банских одреда, бановина Босна постаје уз Рашку, најмочнија држава на Балкану. Бански одреди Кулинови практично нису знали за пораз, што се задржало и у вријеме краљевине Босне. Разлика је била једино у томе што је Краљевина Босна имала у свом саставу и морнарицу.

Кулин бан је остао у доброј успомени код народа, а што није чудно будући да се радило о веома спретном политичару који је умио да буде са свима у добрим односима. У његово вријеме било је у изобиљу свега блага Божијега, тако да и данас обичан пук, кад има великог обиља, обично каже: ''Вратила су се времена Кулина бана'' (William Miller 1921. године, ће написати: „Народ га сматра за љубимца вила, а његову владавину као златно доба. Причати о Кулину бану, је омиљена узречица о некоме ко говори о далекој прошлости, кад су шљиве у Босни вјечито стењале под теретом плодова, а жута житна поља непрестано лелујала у плодним долинама“.). Народни пјевач је записао:

Прије осамстотина љета...

На почетку свијета, освануо диван дан.

Добро јутро Кулин бане... виче народ на све стране.

Добро јутро, добар дан... одговара Кулин бан.

Као да је судњи дан.

Реци нама Кулин бане... какве Босна чека дане.

Замисли се Кулин бан... као да је судњи дан.

Када дођу тешки дани – ником неће теже бити,

А кад дођу дани среће – ником боље бити неће,

Рече мудри Кулин бан... као да је судњи дан.

Од Кулина бана...... па до данашњег дана.

На једном стећку , нађеном на Очевљу изнад Илијаша, записано је:

''А се не лежи јунак Богчин Радинић из Босне Сребрне. Тугдје на његовој племенитој баштини уз камени биљег отца му и дједа и дједовог дједа, лежи само биљег његов, јер је он загибо и залегхо у туђој земли, тамор гдје је и Сонце другатције и вјетар другатцији и Бог и вода и ваздух и људи туђи и души мојој страни. Кулину, мачу и копју бјех вјернији но Радаци и ни ми тогда стид ни жал.

И када бих бил, какор ви јесте, опет бих бил исти какор ја бих.

Ви никдар нецте бити какор ја, а ја не могу бити ко тсто некдар би.

Благословен ко причита и змисли се, а луд који привали.

Љета 1205. годну након тсто в земју леже Велики Бан Кулин''.

Постоји и једна народна прича која потиче из 1210. године, значи након шест година од упокојења Кулина бана, а говори о пропутовању Светог Саве кроз Херцеговину који је учио народ свему што је честито и благословено. Дотле људи нису знали ни орати како ваља, а камо ли да су знали млијеко сирити и киселити, па их је Свети Сава научио.

Кад је прошао Херцеговину, дође на Рањен-планину, која дијели Босну од Херцеговине, па стане на врх планине и окрене се Босни, прекрсти је својом руком, благослови је и рекне: ''Да Бог да се одсада и тамо млијеко киселило и сирило!''. И од тада се у цијелој Босни почело радити све онако, како је он казивао.

Остаци Храма Светог Николе у Милама (2 км од центра општине Високо), XII вијек. Саградио је Кулин Бан. Прва пријестоница средњовјековне босанске државе је била баш на овом локалитету села Миле. Ту су одржавани велики народни сабори. Мјесто окупљања државног вијећа.

Касније постаје и мјесто гдје су сахрањивани босански банови и краљеви. Само подизање Цркве не би могло послужити као доказ за локацију владарске резиденције, али је, у сваком случају, карактеристично да је Црква подигнута у непосредној близини касније познатих владарских дворова и зборног мјеста државних сабора. Стога и овај археолошки податак добија и у томе смислу одређену тежину. Коначно, директни подаци владарских исправа из 1326. – 1329., 1354. и 1356. године, несумњиво говоре о Високом и његовој ближој околини као најважнијем центру тадашње Босне. Између 1326.године и 1329.године бан Стјепан други Котромановић и његов брат кнез Владислав, након одржаног сабора, дали су у феуд кнезу Вукосаву жупе Банице и Врбању у Доњим Крајевима.Повеља је написана на Милима (''А сију књигу писа Прибоје дијак великославног Гдна бана Стјепана на Милих'').

На Милима су 1354. године бан Твртко и његова мати посебном повељом потврдили кнезу Влатку Вукославићу све посједе које је држао за вријеме бана Стјепана. Повеља је издана '' кда би станак на Милих все земле Босне и долних крај и Загорја и хлмске земле ''.

У мјесецу мају 1446. године вршиле су се припреме за крунисање краља Томаша и краљице Катарине. Крунисање се требало обавити у Милима, у Цркви Светог Николе.

У дјелу Мавра Орбинија '' Краљевство Словена '' наводи се да је бан Стјепан други Котромановић умро 1357. године , те да је покопан у цркви Светог Николе коју је за живота подигао у Милима у Босни.У касније доба, у 16. и 17. вијеку, име Мила постепено излази из употребе, а мјесто њега улази познатији назив Високо. Током 1909. и 1910.године Carl Patsch је откопао у Арнаутовићима, код Високог, ''Базилику'' која је била подигнута на рушевинама једне старије, мање Цркве. У Цркви и њезиној околини откопан је већи број гробова, међу којима је било и зиданих гробница. У гробовима се нашло нешто накита – претежно прстења, дугмади и броката. Међу остацима броката било је и неколико везених краљевских грбова. Хералдичком анализом грбова показало се да то може бити само грб краља Твртка првог. Кад се сви ови подаци посматрају у свези са чињеницом да су се у Милима налазили владарски гробови, посебно гроб самог краља Твртка првог, може се истакнути мишљење да су се босански државни сабори по правилу одржавали на Милима, још од времена Кулина бана. Али, ту су и друга мјеста гдје су активни краљеви; двор у Моштрима се помиње 1380. године, двор у Подвисоком 1399., 1404. и 1421. године. О конкретном мјесту гдје је вршено крунисање краљева постоје само двије вијести : казивање Мавра Орбинија да се Твртко први окруни за краља Србљем, Босне и јужних крајева у манастиру Милешеви у Пријепољу и подаци Дубровачког архива о припреми за крунисање Стевана Томашевића у Милима.

Саставио и фотографисао: Дејан Мирић

sozspc@gmail.com

Повеља Кулина Бана :

Кулин бан у историји... >>