Тајна звука и склад живота

Музика - звук лепоте

Шта је оно што уочавамо као основни израз живота у красоти која је видљива пред нама? То је покрет. На линији, у боји, у променама годишњих доба, у плими и осеци вода, у ветру, олуји, у читавој лепоти природе, постоји стално кретање. Кретање је оно што изазива дан и ноћ и промену доба, а то кретање нам дарује оно што називамо „временом".

Другачије не би било времена, јер у стварности постоји само вечност. То нас учи да је оно што једино примећујемо и поимамо, волимо и чему се дивимо, живот који се крије иза свега, а тај живот је наше биће.

Само из разлога наше ограничености не можемо да видимо цело биће Божје, али све што волимо у боји, облику, изгледу, личности, припада истинској лепоти, припада Вољеном од свих. Када покушавамо да откријемо шта је оно што нас привлачи лепоти коју гледамо у свим видовима, откривамо да је то покрет лепоте, другим речима - музика. Сви облици у природи, на пример цвеће, планете и звезде, Земља, савршено су обликовани и обојени, све нам ствара идеју о складу, о музици. Читава природа дише, не само жива бића, него читава природа. Наша тежња да упоређујемо оно што изгледа живо с оним што за нас није живо, чини нас да заборављамо да све ствари и жива бића живе савршеним животом. Знак живота којег даје та жива лепота је музика.

Шта чини душу једног песника да игра? Музика. Шта чини сликара да слика лепе слике, музичара да пева лепе песме? Надахнуће које дарује лепота. Зато је суфи назвао лепоту саки, то јест божанствени Давалац који свему даје вино живота. Ко је суфијево вино живота? Лепота у облику, изгледу, боји, машти, осећању, понашању - суфи у свему томе види једну те исту лепоту. Сви ти разни видови део су духа Лепоте која је живот иза њих, један непрестани благослов.

Што се тиче онога што називамо музиком у нашем свакодневном животу, по мом мишљењу, архитектура је музика, вртларство је музика, земљорадња је музика, сликарство је музика, поезија је музика. У свим делима у животу којима је лепота била њихово надахнуће, где је божанско вино проливено, тамо постоји музика. Али од свих различитих уметности, музичка уметност сматра се особито божанственом, јер је верна копија закона који функционише у целој васиони. На пример, ако проучавамо себе, наћи ћемо да су откуцаји пулса и срца, удах и издах, дело ритма. Живот зависи од ритмичног рада целог механизма тела. Дисање се пројављује као глас, као реч, као звук, а он је стално чујан - спољни звук и звук који је у нама. То је музика - показује да постоји колико изван нас, толико и унутар нас.

Музика надахњује не само душу великог музичара, него и свако дете које од тренутка када долази на свет почиње да покреће своје ручице и ножице у ритму музике. Сходно томе, није претерано рећи да је музика језик лепоте Једнога кога свака жива душа воли. Када неко то схвата и признаје савршеност сваке лепоте као Бога, нашег Вољеног, тада разуме зашто би музика, коју доживљавамо у уметности и у читавој васиони, требало да се зове божанствена уметност.

Наравно, не треба да се схвати да музика може да заузме место религије, јер свака душа није нужно интонирана у оном тону где може заиста да има благотворност од музике, нити је и свака музика толико виша да узвиси особу која је слуша више него што би то учинила религија. За оне, пак, који следе унутарњу стазу, музика је суштина њиховог духовног развоја. А то је због тога што се душа која је тражи, открива у безобличном Богу. Сликарство је несумњиво много узвишавајуће, али истовремено има и облик; поезија има речи, имена и указује на облик; само музика има лепоту, снагу, чар и, истовремено, може да узвиси душу изнад облика.

Зато су у старини највећи мудраци били и значајни музичари. На пример, међу Индијцима мудрацима срећемо Нараду, мудраца који је истовремено био и музичар, и Шиву, боголиког мудраца који је измислио свештену вину. Кришна се увек слика са флаутом.

Постоји, такође, један познати мит из живота Мојсијевог. Каже се да је Мојсије чуо на гори Синају следећу божанску заповест: Мусе Ке, што значи: „Мојсије, слушај". Откривење које му је дошло тицало се тона и ритма, а он је то откривење назвао истим именом: мусик. Речи као што су music и musique потичу од те речи. Песме и стихови Давидови били су познати вековима - порука му је дата у виду музике. Орфеј из грчких митова, познавалац тајне звука и ритма, преко тог знања овладао је скривеним силама природе. Индијска богиња лепоте и знања која се зове Сарасвати увек се слика са вином. На шта то указује? Показује да свака хармонија има своју суштину у музици. Осим природног чара којим располаже, музика има и једну магијску привлачност коју човек може да доживи чак и сада. Види се да је цео људски род изгубио велики део од древне магијске науке, али ако је остала нека магија, онда је то музика.

Музика је, осим снаге, и опијеност. Ако опија некога ко је слуша, колико ли више опија оне који су дотакли савршенство музике и који су годинама медитирали о њој! Њима дарује радост и узвишеност већу од оне коју осећа цар док седи на престолу.

Сагласно мислиоцима Истока, постоји пет различитих врста пијанства: најпре, опијеност лепотом, младошћу и снагом; затим, опијеност богатством; треће, опијеност силом, контролом и снагом власти; четврто опијеност учењем, знањем. Али сва та четири пијанства гасе се као звезде пред Сунцем када постоји опијеност музиком. А то се догађа зато што музика дотиче најдубљи део човековога бића. Музика досеже много дубље него што то може да постигне било који други утисак из спољног света. Лепота музике састоји се у томе што је она истовремено извор креације и средство њеног апсорбовања. Другим речима, свет је преко музике створен и преко музике се повлачи поново натраг извору који га је створио.

Мистици свих времена највише су волели музику. Скоро у свим круговима езотеричног обожавања, на сваком месту у свету, види се да је музика средиште обожавања или обреда. А они који достижу савршени мир који се зове нирвана, или на језику Индијаца самадхи, задобијају га много лакше преко музике. Зато су суфи, посебно они из школе Чистја, из древних времена, сматрали музику извором своје медитације. Медитирајући на тај начин црпу много већу корист, него они који медитирају без помоћи музике. Резултат који постижу је развој душе, отварање могућности виђења, а њихово се срце на неки начин отвара лепоти која постоји унутра и споља, узвишује их и истовремено води у савршенство за којим чезне свака душа.